"Drao sam tvom sinu kožu, urlao je i zapomagao": Četiri Albanca provalila u srpsku kuću, kamom ubiše baku zbog njenog odgovora
Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji predstavlja jedan od najtežih perioda za naš narod.
Mnoge srpske porodice su izgubile svoje najbliže, sela su spaljena i kuće... Priče o stradanju, nasilju i izbeglištvu prenose se i danas, podsećajući na bol i hrabrost.
Prethodnih dana, na društvenim mrežama masovno se deli tekst čiji se autor ne otkriva, a koji opisuje stradanje i hrabrost jedne stare majke sa Kosmeta.
Bez straha
Ovu priču prenosimo u celosti:
"Kad su šiptari ušli u srpsko selo da dokusure preostalu čeljad, dođoše do male kuće blizu reke koja beše ograđena malom tarabom, preskočivši tarabu četiri šiptara provališe vrata kuće, a u kući nepomična sedi starica.
Gleda u krvnika, stara majka koja odavno nije majka, nego kukavica, ona je jedina ostala od cele joj familije i zašto da se brani, mirno čeka svoj red, ali prezirno i bez straha gleda u oči krvnika koji nosi kamu krvavu. Krvnik se približi starici pa je uz histerični smeh poče provocirati. A ona u crnini sa štapom u ruci i bolom u grudima slušaše krvnika.
- Kaži baba čije je Kosovo?
Stara majka se ispravila, pa krvnika u oči pogledala i rekla rečenicu koja i danas živi daleko od vremena njenog: "Kosovo nije moje i tvoje, Kosovo je Božije, pa neka on odluči ko će se njim dičiti."
"Ja sam ti ubio sina!"
Zaprepašćen krenu da je udari pa se predomisli i reče starici, oštrim i pretećim glasom.
- Znaš li babo da sam ti ja ubio sina i lično ja sam ga drao dok je živ urlao i zapomagao. Ja sam mu presudio i ja mu samo groba znam, pa me moli prokleta starice da ti kažem gde ti zatrpah sina.
Čestita starica podiže glavu pogleda krvnika u oči i reče: "Nisi ti ubio moga sina, ti si ubio sebe sine, ja te neću moliti da mi kažeš groba milog, ali ti ćeš moliti moga Momčila da ti oprosti onda kad shvatiš da nisi ubio njega, nego sebe."
Izbezumljeni krvnik poteže kamu i presudi staroj mučenici."